U fokusu - Srbija

Strana ulaganja ove godine veća od četiri milijarde evra

Prema predviđanjima Narodne banke Srbije (NBS) za 2023, „stranci” će uložiti čak i više od četiri milijarde evra.

Prema zvanično objavljenim podacima za devet meseci 2023. godine, priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio je 3,228 milijardi evra, od toga 2,987 milijardi evra neto SDI, što je rast od 8,1 odsto međugodišnje. Preliminarni podaci za oktobar pokazuju da je taj priliv, posmatrano od početka godine, zaključno sa oktobrom premašio 3,7 milijardi evra.

„NBS konzervativno projektuje prilive stranih investicija i, prema našoj poslednjoj projekciji za ovu godinu, projektovan je priliv od oko četiri milijarde evra, odnosno oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda BDP. Međutim, kretanja u dosadašnjem toku godine i naše nove procene za preostali deo godine ukazuju na to da će taj priliv gotovo sigurno biti veći od projektovanog, to jest da će premašiti četiri milijarde evra”, kažu u centralnoj banci.

Prema poslednjim javno raspoloživim podacima, koji se odnose na prilive tokom prva dva tromesečja 2023. godine, najveći priliv zabeležen je iz evropskih (65,8 odsto) i azijskih zemalja (32,3 odsto). Posmatrano po zemljama, tokom prva dva tromesečja 2023. najveći prilivi zabeleženi su iz Kine (592,6 miliona evra), Holandije (414,7 miliona evra), Rumunije (124,5 miliona evra), Velike Britanije (122,5 miliona evra), Nemačke (117,1 milion evra) i Austrije (113,6 miliona evra), pri čemu treba imati u vidu da iz Holandije mogu dolaziti znatna ulaganja i zbog toga što pojedini strani investitori usled poreskih olakšica svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji.

U periodu 2018–2022. učešće priliva stranih direktnih investicija u bruto domaćem proizvodu u proseku je iznosilo 7,5 odsto, dok je u 2022. godini to učešće iznosilo 7,3 odsto. Projekcija NBS učešća za 2023. i 2024. kreće se između pet i šest odsto, ako se ima u vidu rast nominalnog bruto domaćeg proizvoda, pri čemu su te projekcije konzervativne, tako da je u prethodnim godinama realizovani neto priliv po pravilu bio viši od projektovanog. Pri tome, trebalo bi da i ovaj projektovani priliv SDI za 2023. i 2024. višestruko nadmaši projektovani deficit tekućeg računa, što doprinosi održivosti eksterne pozicije Srbije, navode u NBS.

SDI jedan su od izvora finansiranja ukupnih investicija u osnovna sredstva, pored ostvarene profitabilnosti, kredita namenjenih investicijama i kapitalnih rashoda države, i kao takve nije ih moguće jasno razdvojiti od privatnih investicija, a samim tim i ukupnih investicija.

Prema njihovoj proceni, koja polazi od projekcija Ministarstva finansija iz revidirane Fiskalne strategije za 2024. godinu, učešće državnih investicija u nominalnom bruto domaćem proizvodu u 2022. iznosilo je 7,4 odsto, a na sličnom nivou se očekuje i njihovo učešće u 2023. i 2024. godini.

Učešće privatnih investicija u nominalnom bruto domaćem proizvodu je, prema našoj proceni, u 2022. iznosilo 17 odsto, dok se u 2023. i 2024. očekuje učešće između 16 do 17 odsto.